FRIGHT NIGHT (1985)

Osamdesetih je snimljeno više filmova koji su spajali horor i humor nego u bilo kojoj drugoj deceniji pre toga. Među takvim filmovima se ističu URLIKANJE (THE HOWLING) Džoa Dantea (Joe Dante), AMERIČKI VUKODLAK U LONDONU (AN AMERICAN WEREWOLF IN LONDON) Džona Lendisa (John Landis) i MOJ SUSED JE VAMPIR (FRIGHT NIGHT) Toma Holanda (Tom Holland), o kome će ovde biti reči. Ovi filmovi, kao i još neki horori iz tog doba koji nisu imali elemente humora su pokušavali da staru žanrovsku baštinu (vukodlake i vampire) sagledaju na svež način, i velikim delom su uspevali u tome, pre svega zbog odličnog spoja starih rešenja i novih ideja, zajedno utopljenih u smisao za filmično. Uživao sam u ponovnom gledanju FRIGHT NIGHT-a i podsetio se starih dobrih dana.

Glavni junak filma Čarli Bruster (William Ragsdale) otkriva da je njegov novi sused Džeri (Chris Sarandon) vampir. Kada majka, a zatim i policija, ignorišu njegova upozorenja, i kada se nađe u opasnosti od kreature noći, u pomoć će pozvati devojku Ejmi (Amanda Bearse) i prijatelja "Zlog" Eda (Stephen Geoffreys), kao i voditelja horor serijala o vampirima (koji redovno gleda) Pitera Vinsenta (Rody McDowall). Niko od njih mu ne veruje i prethodno se dogovorivši sa Džerijem, pokušavaju da ga razuvere tako što će ovaj popiti svetu vodicu (koja je obična voda, jer, kako im je Džeri rekao, to se protivi njegovoj novootkrivenoj veri). Slučajno razbijeno ogledalo u kome nema Džerijevog odraza će uveriti Pitera da je ovaj ipak vampir. Kada mu prijatelj i devojka budu savladani postavši vampiri, Čarli i Piter se udružuju protiv komšije i njegovog sluge (Jonathan Stark), u isto vreme pokušavajući da povrate Elenu.

Tajna uspeha ovog filma pre svega leži u nekoliko stvari: scenariju, glumi i režiji. Scenario je pametan, sa balansom dobro izgrađenih likova za koje brinemo, zanimljive priče i kvalitetnog horora. Likove su maestralno oživeli glumci: Ragsdejl je ubedljiv kao kid next door koji mora da se snalazi u teškoj situaciji kada mu većina iz okoline okrene leđa. Veoma su zanimljivi sporedni likovi - Mekdaual kao ostarela ex zvezda vampirskih filmova čija poljuljana vera u život biva vraćena pri sukobu sa istinskim zlom, a tu je i Evil Ed, lik po kome mnogi (me included) najviše pamte ovaj film, u genijalnom izvođenju Stivena Džefrisa. Kris Sarandon je prilično ubedljiv kao vampir - zavodnik. Na momente je njegova gluma u opasnosti da sklizne u patetiku, ali se to ne desi. Okruženje u kome se likovi kreću je američka suburbija osamdesetih, drugačija od one iz ranijih decenija: porodice nisu na okupu, glavni lik živi sa majkom, a otac se ni ne pominje. U takvo okruženje zlo nadire spolja, našavši idealno mesto za "ishranu". Varijacija na ovu tematiku je data u remek-delu (i ipak boljem filmu) Vesa Krejvena STRAVA U ULICI BRESTOVA (A NIGHTMARE ON ELM STREET) izašlom godinu dana ranije, gde samo okruženje proizvodi zlo (što je i ovde naznačeno kao mogućnost).

U prvom delu filma ima dosta humora, koji delom proističe iz nerazumevanja Čarlijevih upozorenja od strane okoline, a delom nam pomaže da se saživimo sa likovima. U drugom delu humora je manje, a horora više. Holand tretira vampire skoro kao bića koja su izašla iz horor filmova i knjiga u svet naših junaka, u kome se zadržavaju stara pravila. Likovi se služe starim trikovima iz vampirskih filmova i literature - kočevima, svetom vodicom i svetlom. Tu je i motiv izgubljene ljubavi koju vampir Džeri pronalazi u Ejmi. Likovi su stalno okruženi televizijom i ekranima, koja igra važnu ulogu u priči. U jednom trenutku čak kažu kako je "do sada sve bilo kao na filmu". FRIGHT NIGHT je pun referenci na druge horor filmove - Hamerove horore i horore Vinsenta Prajsa, SALEM'S LOT, PETAK TRINAESTI (ovaj poslednji u ne baš pozitivnom svetlu). Režiser gradi jedan svet koji je posveta horor filmu, slično kao Dante i Lendis. To mu, međutim, nije minus na planu horora (kao ni pomenutoj dvojici). Napetost i opasnost su naglašene, a borbe sa vampirima uzbudljive i jezive. Specijalani efekti su odlični, od transformacija u vampire u ljudskom obličju i u obličju slepog miša, pa sve do tansformacije u vukodlaka (u jednoj sceni čak imamo višestruku transformaciju - iz vampira u vuka, zatim u vukodlaka, i na kraju u ljudsko obličje, čime se naglašava povezanost između vampira i vukodlaka).

FRIGHT NIGHT su očigledno snimali ljudi koji vole film, posebno horor film i to se u svakom kadru vidi. Nastavak, izašao četiri godine kasnije, je solidan, ali ipak osetno slabiji film. U njemu su Ragsdale i McDowall ponovili svoje uloge. Rimejk, snimljen 2011. godine, je prilično loš film i ne zavređuje pažnju ljubitelja originala.

Ocena 4/5